Sastavljen dne 16.srpnja 1942.u Priedoru po povjerenstvu za izpitivanje četničko-komunističkih zločina na području velike župe Sana i Luka o preslušavanju Uroša Timarca,kao svjedoka. 

U zgradu kotarske oblasti u Priedoru pristupio je pozvani Uroš Timarac,54.godine star sin Nikole i Ruže,oženjen,pravoslavne vjere,pismen iz Čirkinpolja,upozoren na izkaz istine pod svetost prisege izkazuje:

Druge ili treće noći nakon što su partizani ušli u Priedor,ja sam došao između 8 i pol 9 navečer kući s konjima.Te večeri došli su k meni vojnici-partizani.Prije nego su oni došli,ja sam spavao.Moja me žena probudila.To je moglo biti malo prije 1.sat noću.Žena mi je rekla:"Uroše pucaju puške!""Kolko je puta puklo?"pitao sam ja.Ona je rekla"Skupa sedam-osam puta!"Ja sam joj rekao "Šuti je...em ti puške!".Prošlo je nekih 15 minut i došli su vojnici-partizani.Rekli su mi da idem smjesta s njima,da uzmem lopatu i motiku.Ja sam im rekao:"Molim vas vojsko,ja sam umoran,ja sam došao s konjima,pustite me,ja sam stari čovjek".Tada su me dva puta ošamarili i rekli mi:"Ideš,ponesi lopatu i motiku!"i pratili me na Glavicu.Kad sam došao na Glavicu,gdje su postrieljali Hrvate,graba je već bila izkopana i u njoj su bili postrieljani ljudi.Već je na njih bilo nabacano nešto zemlje,ali su se tiela vidjela,osobito noge,koje su stršile van.Postrieljane Hrvate zatrpavalo je nekoliko vojnika-partizana.Kad sam ja došao,rekli su mi:"Bacaj,Boga ti tvoga!".Ja sam šutio i zagrtao.Radili smo dva sata,dok su mi rekli:"Kod kuće nemoj govoriti ništa,ubit ćemo te,to dobro znaš."Na Glavici je tada bilo dosta vojnika-partizana.Bila je velika masa.Svi su bili naoružani s puškama.Nisam vidio da li su imali bombe.

Zatrpavao sam grabu ja i tri vojnika-partizana,a osim toga i Lazo Vranješ iz Orlovca,koga su kasnije partizani strieljali.Kad sam počeo zatrpavati postrieljane Hrvate,meni se činilo da je bilo oko 7-8 ljudi u grabi.Ja sam pitao,koliko ima ustrieljenih a partizani su mi rekli:"Ima ih desetak,što se to tebe tiče,samo zagrtaj!".Kad smo počeli zgrtavati vidio sam,jer su svjetlili električnim lampama,da je jedan metar od grabe puno krvi.Naredili su nam da najprije sastružemo tu krv i da je sa zemljom bacimo u grabu.Krv se nije više pušila.Mi smo ju postrugali i bacili u jamu i počeli zatrpavati.

Svima postrieljanim Hrvatima iz Priedora su skinuli odiela i košulje,prije nego su ih strieljali.Meni je komadant rekao:"Ajde ti češ dobiti hlače.",a ja sam rekao:Ne ću gospodo,vama hvala."i ja sam otišao kući.Komadant je rekao:"Tko ima poderano na sebi,drugovi,ajdete,neka sebi uzme odielo."Ostala odiela i rubeninu nosili su do crkve u Čirkinpolju,koja je blizu Glavice:S njima je išao i Lazo Vranješ i tamo su svietu,kojeg se mnogo sakupilo u blizini crkve,dielili odiela i rubeninu poubijanih.Ja sam drugog i narednih dana vidio ljude,koji su na sebi nosili odiela poubijanih Hrvata,ali ih nisam pitao odakle im to.To se mene nije ticalo.Više bi vam znao reći Ivo Dejanović,knez sela.Ništa vam drugo ne mogu reći o tome,znate,kako je,ne volim pričati zlo,a više ne znam o tome.Drugog dana oko podne došli su po mene,vozili smo konjima vodu i neko brašno iz mlina u Orlovcima.Ja sam poslije išao u Priedor a iz Priedora u Kozarac.Vozio sam puške,municiju i ranjenike.Ne znam koliko sam puta vozio.Nisam vozio opljačkane stvari iz Priedora,nego samo ćebad.

Ovo su moje rieči,koje podpisujem svojim podpisom

Uroš Timarac,v.r.

Članovi povjerenstva:Matija Kovačić,v.r.;Dr.Maksimilian Stepinac,v.r.;Dragan Katičić,v.r.